Добре дошли у Драговиту
Драговита је село у Бурелу, у општини Димитровград — скоро пет векова забележеног постојања, двадесетак породица данас, и читав свет потомака.
А Драговита, као и сваки прави бурелски крај, припада једном старом и тврдоглавом народу. Шопима.
Ко су Шопи
Шопи су народ који живи између западне Бугарске, источне Србије и северне Северне Македоније. Жилав, мудар, склон ироничној филозофији живота. Никола Анастасов их је описао овако: „Чврсти као кремен, весео и оштроуман народ, и што је најважније — деликатан.“
Шопски говор није ни сасвим српски ни сасвим бугарски. То је трећи језик, прелазни, са сопственом мелодијом, сопственим хумором, и сопственом филозофијом — која се најбоље види у народним пословицама и анегдотама.
Драговита припада царибродском говору, оном којим се говори у селима димитровградске општине.
Шопска филозофија живота
Ако постоји један народ који је радни однос свео на филозофију, то су Шопи. Они не журе, не очајавају, и никад нису сасвим сигурни да ли посао вреди све што му се даје. Из шопског народног блага:
Кога ми се приработи, седам и чекам да мине.
(Кад ми се ради, седнем и чекам да прође.)
Они ми плаћатат толко да не умрем, ама я работим толко да не заспим.
(Они ми плаћају толико да не умрем, а ја радим толико да не заспим.)
Най-обичам да сам змия — ем си лежим, ем си одим.
(Највише волим да сам змија — и лежим, и идем.)
А када се Шопу заиста замери због лењости, одговор је спреман:
— Вуте, оти копаш седнал?
— Оти опитах легнал, ама не мое.
(— Вуте, што копаш седећи? — Зато што сам пробао лежећи, али не може.)
А ево и шопског односа према суседу
Постоји чувена шопска мудрост која се преноси из генерације у генерацију, и која можда објашњава зашто су Шопи увек били тешки да им се влада:
Я не сакам на мен да ми е арно. Я сакам на Вуте да му е неарно.
(Ја не желим да је мени добро. Ја желим да је Вуту лоше.)
То звучи окрутно — али у том осмеху лежи цела једна филозофија: човек је срећан кад је комшија тужан, а тужан кад је комшија срећан. Свако ко је одрастао у бурелском селу зна да у тој шали има више истине него било ко спреман да призна.
Како се чује Драговита
Ево неколико речи онаквих какве се чују у драговитским кућама, и какве полако нестају са последњим говорницима:
- леб — хлеб
- млеко — млеко
- макя — мајка
- унуче — унук
- сакам — хоћу, желим
- чиним — радим, чиним
- тражим — тражим (исто као српски)
- одя — идем
- требе — треба
- барам — пипам, дирам
- оти — зашто
- дека — где
- коги — кад
- веке — већ
- сека — свака
- убаво — лепо
- арно — добро
- немя / нема — нема
- беки — као да, можда
- мани — остави, заборави
Кад чујете „мани, бре!“ из угла кафане, не питате више ништа. Прича је завршена.
Зашто овај архив
Шопски народ има хумор који је преживео векове. Драговита има пет векова забележене историје. Али и хумор и историја преживе само ако се записују.
Ово место постоји да сачува све што се још увек може сачувати — пре него што нестане заједно са последњим говорницима, последњим бабама које још увек памте, последњим фотографијама које стоје у кутијама.
Шта ћете наћи овде
О селу — историја, географија, и круг од пет векова који село прави од 1530. до 2030. године.
Архив — фотографије, гласови, приче, документи, имена. Прикупљање у току.
Дијаспора — позив свим потомцима који су се одселили да поделе своја сећања.
Контакт — образац за све који имају нешто да поделе или да упитају.
Извори
Шопске речи, пословице и анегдоте на овој страници преузете су из:
- Бугарски Викицитат, чланак „Шопи — Шоплук“
- Никола Анастасов, Смехът на шопа
- Рангел Божков, Димитровградският /Царибродският/ говор (теренска истраживања 1978–1980)
- Райко Любенов, Бурел. Говор, фолклор, етнография (речник говора Бурела)
- Шопски речник, портал Miroviane (miroviane.blogspot.com)
- Actualno.com, Топ 10 шопски диалектни думи
Драговитски говор сам по себи биће документован детаљније — на засебној страници посвећеној локалном говору — како будемо прикупљали снимке и сведочанства од оних који га још увек говоре.
Драговита је мала, али сећање је велико. Добре дошли.