Драговита — пет векова сећања
Драговита је мало планинско село у југоисточној Србији, део општине Димитровград у Пиротском округу. Смештено високо у области Бурел, између кречњачких стена и карстних извора, село чува сећање на скоро пет векова забележеног постојања.
Прво помињање: 1530.
У сажетом османском попису Пиротског кадилука из 1530. године, Драговита се води као село са двадесет четири домаћинства. То је најстарији писани траг постојања села који је до данас сачуван.
Број домаћинстава из тог пописа сугерише да је Драговита већ тада била устаљена сеоска заједница са дугом историјом — село са двадесет четири куће не настаје преко ноћи. Иако се годину 1530. рачуна као почетак документоване историје, село је готово сигурно постојало много раније, у време пре доласка Османлија на ове просторе.
Године 2030. навршава се пет векова од овог првог писаног помена.
Где се налази село
Драговита се налази у области Бурел, једном од пет географских целина димитровградске општине. Бурел се простире на југозападу општине, између реке Јерме на западу и долине реке Лукавице на истоку.
Село је смештено високо изнад манастира Поганова, у удолини окруженој шумовитим обронцима и карстним стенама. До села води уски асфалтни пут, а у самој долини бије неколико природних извора. Њиве и пашњаци се прекидају са шумом, а сеоске куће стоје распоређене по неколико махала.
То је предео који путописци описују као „кутак раја“ — заклоњен, тих, изражено лепе природе.
Круг од пет векова
Прича о Драговити, на чудан начин, прави круг.
Године 1530. село је имало двадесет четири домаћинства. Данас, скоро пет векова касније, у Драговити поново живи око двадесет породица. Између та два бројања лежи пуних пет стотина година — векови у којима је село расло, пунило се животом, дочекивало нове генерације, испратило старе.
Средином двадесетог века Драговита је доживела свој врхунац. У школи је била око стотину деце. Село је имало читалницу, кооперативни дом, продавнице. Куће су се градиле са луковима и балконима, у летњим месецима махале су биле пуне људи и гласова. Готово свака сеоска кућа имала је своју причу, своје презиме, своју децу.
А онда, у последњим деценијама двадесетог века, и нарочито након осамдесетих, људи су почели да одлазе. У градове Србије. У Бугарску. У Аустрију, Немачку, Швајцарску, Сједињене Државе. Многи се враћају само у летњим месецима, на славу, на сахрану, на Петровдан — а онда поново одлазе.
Тако је Драговита, за пола столећа, прешла пут од села са стотинама становника до места где данас живи скоро исти број породица као и оног дана 1530. године када је први пут уписана у османски попис.
Цело село вреди оног који га се сећа. Овај архив постоји да тих сећања не нестане.
Парохија и патрон
Драговита припада парохији манастира Поганова, једном од најзначајнијих средњовековних српских манастира у овом крају. Манастир Поганово, основан крајем четрнаестог века, чува снажну духовну и историјску везу са селима Бурела, међу којима је и Драговита.
Сеоски патрон је Свети апостол Петар, чији се празник — Петровдан — слави сваке године 12. јула. Тога дана, Драговита оживи: потомци долазе из иностранства, родбина се окупља, дочекују се гости. Петровдан је и дан када се у селу најјасније види да оно још увек постоји.
Школа
У Драговити је некада постојала основна школа. Прва позната школа у селу била је у кући рода Џигљинци на тзв. Риду, а касније у кући Коле Виденова из махале Конярник.
У периоду највеће посећености, средином педесетих година двадесетог века, школа је окупљала око стотину деце. Школа је током година следила судбину села — све мање и мање ученика, све мања и мања могућност да опстане. Данас школска зграда стоји у рушевинама, као тиха али упечатљива сведокиња тога шта је село некада било.
Обнова те зграде — некад центра сеоског живота — једна је од идеја којима ће се ово удружење у наредним годинама окретати.
Шта овај архив чува
Овај веб-простор није замена за село. То је место где живи оно што се иначе губи: лица са старих фотографија, гласови старијих, имена која се памте само у породицама.
Архив расте полако и са пажњом. Сваки прилог — фотографија, прича, снимак, документ — постаје део веће целине. Сваки допринос приближава нас 2030. години, када ћемо моћи са поносом рећи: пет векова Драговите, и још увек овде.
Извори
Информације на овој страници заснивају се на следећим изворима:
- Османски попис Пиротског кадилука из 1530. године (бугарска Википедија, чланак „Драговита“)
- Драговита, чланак на српској Википедији
- Неделен пътепис: Село Драговита — най-високото село в Бурела, репортажа портала Балканец (balkanec.bg)
- Од с. Драговита до половината от с. Врабча, путописни блог „Планините на България“
- Репортерите на ФАР в с. Драговита, новински портал ФАР (far.rs), 2017.
- Подаци општине Димитровград, званични сајт општине
- Историјски подаци о манастиру Поганову, разни црквено-историјски извори
За допуне, исправке или нове изворе, обратите се породици Миков преко контакт-странице.
Страницу приредила породица Миков, мај 2026.